Category: Psihološke teme
Nimfomanija i seksualna zavisnost – dijagnoze ili mitovi?
‘’Nimfomanka je jednostavno, neko ko ima više seksa nego vi.’’ Alfred Kinsi
Izraz nimfomanija (od grčke reči númphê, koja u grčkoj mitologiji predstavlja snage prirode utjelovljene u polubožanske mlade žene i arithmos, mania što znači ludilo) nastao je krajem 18. veka, kada je zamenio do tada korišćeni termin ”bolest lude ljubavi”, a koristio se za opsivanje širokog spektra ”simptoma” – od javnog pokazivanja genitalija od strane psihičkih bolesnica u mentalnim institucijama, do upražnjavanja masturbacije i sklonosti ka očijukanju i flertovanju od strane finih gospođa iz visokih krugova.
Karakteristike boginja koje vladaju ženskim životima
Ovde možete naći više informacija o arhetipskim obrascima, koji su predstavljni u članku Koja grčka boginja vlada vašim životom?, a koje u savremenu psihologiju uvodi Jean Shinoda Bolen svojim bestselerom ”Boginje u svakoj ženi”.
Artemida
Boginja Lova i Meseca, kao arhetip predstavlja slobodni ženski duh, koji postavlja i ostvaruje svoje ciljeve na terenu koji sam bira. Kao devičanska boginja ona je celovita, samodovoljna i nezavisna od odnosa sa muškarcem. ‘’Mogu da brinem sama o sebi’’ je deviza sa kojom žive žene u kojima je ova boginja dominantna.
Terapija parova
U okviru Racionalno emocionalno bihejvioralne terapije praktikuje se i terapijski rad sa parovima. U radu sa parovima polazi se od ideje da ukoliko želimo da pomognemo partnerima da žive srećno jedno sa drugim, najpre im moramo pokazati kako mogu živeti mirno sami sa sobom.
KBT i REBT
Kognitivno-bihejvioralna terapija predstavlja psihoterapijski pravac koji akcenat stavlja na značaj koji mišljenje igra u onome što osećamo i kako se ponašamo. Naša osećanja i ponašanja su pod direktnim uticajem našeg mišljenja.
Zašto se osećanje krivice ne isplati?
Ceo život su nas učili da moramo da se osećamo krivim kada nešto uradimo pogrešno. Na taj način upamtićemo da sledeći put ne napravimo istu grešku. Kroz vaspitanje i poruke koje su nam uputili naši roditelji, nastavnici i masovni mediji kojima smo izloženi, naučili smo da je sasvim prirodno da kada nešto loše uradimo osećamo krivicu. Osećanje krivice predstavljalo je vrlo moćno disciplinsko sredstvo kojim su se koristili svi oni koji su bili zaduženi da od nas naprave poštene ljude.
