KBT i REBT

psiho i savetovanje

Kognitivno-bihejvioralna terapija predstavlja psihoterapijski pravac koji akcenat stavlja na značaj koji mišljenje igra u onome što osećamo i kako se ponašamo. Naša osećanja i ponašanja su pod direktnim uticajem našeg mišljenja.

Ova ideja sažeta je u glavnom postulatu na kome počivaju KBT i REBT a to je ideja da ljude ne uznemiravaju stvari same po sebi već način na koji na njih gledaju.

Ukoliko doživljavamo nezdrave emocije kao što su depresija, anksioznost ili bes i ukoliko se ponašamo disfunkcionalno (povlačimo se u sebe ili reagujemo preterano burno), možemo identifikovati razmišljanja koja uzrokuju naša osećanja i ponašanja i naučiti kako da ih zamenimo razmišljanjima koja vode zdravijim emocijama i funkcionalnijem ponašanju.

KBT psihoterapija je zasnovana na kognitivnom modelu emocionalnih reakcija – polazi se od činjenice da naše misli uzrokuju naša osećanja i ponašanja, a ne spoljašnje stvari same po sebi, kao što su ljudi, situacije ili događaji. Ova činjenica svakako je ohrabrujuća jer nam daje prostora da menjamo  način na koji sagledavamo stvari. Na taj način,kroz promenu sopstvenog razmišljanja možemo se osećati bolje.

KBT je terapija sa dugoročnim efektima – ona spada među najefikasnije i najbrže terapije. Prosečan broj susreta koje klijent ima sa psihoterapeutom je oko 16. Drugi oblici psihoterapije, kao što je na primer psihoanaliza, mogu trajati godinama.

KBT podrazumeva zajednički rad psihoterapeuta i klijenta – kognitivno-bihejvioralni terapeut pomaže klijentu da spozna i ostvari svoje životne ciljeve. Terapeutova uloga je da sluša, razume, podučava i ohrabruje, dok je klijentova uloga da govori, uči i koristi ono što je naučio u svom svakodnevnom životu. Krajnji cilj psihoterapije je da klijent postane sam svoj terapeut i da nauči da stečena znanja i veštine primeni u svom svakodnevnom životu.

KBT je strukturisana,direktivna i edukativna terapija – kognitivno-bihejvioralni terapeuti imaju specifičan program rada za svaki susret sa klijentom. U psihoterapijskom radu oni primenjuju specifične tehnike u zavisnosti od problema zbog koga se klijent obratio za pomoć.

KBT je direktivna u tom smislu da terapeut usmerava klijenta u ostvarenju ciljeva koje je on sam postavio. Ipak, važno je napomenuti da terapeut ne govori klijentu šta da radi već ga uči kako da uradi ono što je sebi postavio kao cilj.

Obzirom da KBT polazi od ideje da je većina naših emocionalnih problema i ponašanja naučena tokom života, ona fokus stavlja na učenje klijenta kako da se oduči od obrazaca ponašanja koji nisu dobri po njega. U tom smislu terapeut klijenta uči kako da izgradi zdraviju životnu filozofiju i da se u skladu sa njom ponaša funkcionalnije.

U KBT terapiji klijentima se zadaju domaći zadaci – uloga domaćih zadataka u KBT-u je da se klijenti aktivno uključe u rad na sopstvenim problemima, da ono što su naučili na psihoterapiji, testiraju i primene u svakodnevnom životu, da uvežbavaju nove načine razmišljanja i ponašanja koji će ih dovesti do željenog terapijskog cilja.

Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT) je jedna vrsta kognitivno-bihejvioralne terapije, čiji je osnivač američki psiholog Dr Albert Ellis. REBT je psihoterapijski pristup pomaganja ljudima da promene svoje nezdrave emocije i ponašanja, kroz promenu uverenja i stavova kojima stvaraju neželjena psihička stanja (kao što su panika, depresija, stid, krivica, bes itd). Proces promene je edukativan, u tom smislu da osposobljava klijente da pomognu sami sebi i nauče kako da sami sebi budu terapeut čak i kada više ne idu na terapiju. U procesu učenja klijenata kako da upravljaju svojim mislima, emocijama i ponašanjima, REBT terapeuti koriste brojne psihoterapijske tehnike, uključujući razumevanje životne filozofije svojih klijenata, empatiju i strategije rešavanja problema.

U osnovi REBT-a leži šest osnovnih principa:

Osećamo ono šta mislimo, odnosno mišljenje najviše određuje ljudske emocije. Ne čine nas događaji sami po sebi tužnim, ljutim ili anksioznim, već nas ono što mi govorimo sebi o tim događajima uvodi u naša emocionalna stanja. Na primer: ljudi koji su socijalno anksiozni nisu uznemireni zbog ponašanja drugih ljudi, već sami sebe uznemiravaju govoreći sebi da će ih drugi odbaciti, povrediti ili biti zli prema njima, te da oni ne mogu podneti takvo njihovo ponašanje.

Mi uznemiravamo sebe pogrešnim razmišljanjem. Naši emocionalni problemi uzrokovani su disfunkcionalnim razmišljanjima kao što su preterivanje, crno-belo razmišljanje, pojednostavljivanje, rigidno mišljenje, preterane generalizacije, skakanje na zaključak, itd.

Menjanje našeg razmišljanja promeniće naša osećanja i ponašanja. Pošto nas misli uznemiravaju, neophodno je raditi na promeni naših uverenja o sebi, drugima i svetu.

Iracionalna uverenja imaju različite uzroke. Albert Ellis je često isticao da ljudska bića lako usvajaju iracionalna uverenja. Međutim, iako okolina, kultura i genetika igraju značajnu ulogu u razvijanju iracionalnih uverenja, mi smo ti koji imamo tendenciju da sami sebe uznemiravamo na različite načine povodom raznih situacija koje ocenjujemo kao loše i preteće.

Iako iskustvo iz prošlosti može biti značajno za učenje iracionalnih uverenja, REBT smatra važnim uočavanje načina na koje mi sada uznemiravamo sebe svojim uverenjima. REBT uči klijente kako da otkriju uverenja o sebi, drugima i svetu koja su naučili u prošlosti i procene da li su ona tačna i korisna u sadašnjosti.

Uverenja se mogu menjati. Pošto su ljudi prirodno skloni da razvijaju iracionalna uverenja, menjanje uverenja je nekada teško i zahteva upornost, zbog čega je REBT vrlo aktivna i direktivna psihoterapija.

Specifični programi u okviru REBT-a koji su dizajnirani za određene probleme su:

Program za razvijanje samopouzdanja i asertivnosti

Program za rešavanja seksualnih disfunkcija

Program za izgradnju samodiscipline (učenje, držanje dijete itd)

Program za upravljanje stresom

Program za prevladavanje straha od javnog nastupa i usvajanja prezentacijskih veština

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>