Razvod njegov i njen*

Divorce

* Naslov ovog teksta pozajmljen je od autorke Beti Karter, koja je u svom članku istog naziva, objavljenom u knjizi Nevidljiva mreža, opisala rodne razlike u doživljaju prekida partnerske veze.

Statistike pokazuju da žene mnogo češće pokreću brakorazvodnu parnicu nego muškarci. Odgovor na pitanje zašto je to tako leži u činjenici da su žene odgajane da brinu o kvalitetu emotivne veze i da kao jedan od osnovnih prioriteta u životu upravo postavljaju kvalitet partnerskog odnosa.

Tako su žene sebi, pored brige i rada na odnosu, natovarile i odgovornost da taj odnos, kada prestane da valja, prekinu. Ali ne bilo kako, već uz dovoljno dobre razloge, opravdane argumente, i na takav način da se obe strane u odnosu osećaju koliko-toliko dobro.

Žene, analiziraju razloge za i protiv, otvaraju hipoteze šta bi bilo kad bi se ovo ili ono promenilo sa ove ili one strane i zaboravljaju jednu važnu stvar: kao što veza nije samo stvar žene, tako ni razvod nije samo njen problem.

Ta ženska ”urođena emotivna kompetentnost” ili ako ćemo iskreno svojatanje prava na emotivnost zapravo predstavlja mač sa dve oštrice. Naime, mnogi muškarci koji sa svojim partnerkama dolaze na savetovanje, na kraju priznaju kako se osećaju ugroženim silinom ženske dominacije na emotivnom planu. Emotivno i socijalno kompetentni muškarci svoju sposobnost jednostavno ne uspevaju da pokažu i dokažu jer se nalaze u oblasti pod neprikosnovenom vlašću žene. Time gube moć u partnerskom odnosu i samim tim dolazi do problema u vezi.

Takođe, kada se veza ili brak jednom prekine, sredina je veoma često više usmerena na ženu nego na muškarca bez obzira na to ko je bio inicijator prekida. Ovo je, s jedne strane, opravdano jer je žena obično ta kojoj se dodeljuju deca, i samim tim, ima realnu i praktičnu potrebu za podrškom, ali ako pomislimo da je muškarac taj, koji je odjednom iščupan iz svog svakodnevnog okruženja, odvojen od dece i veoma često primoran da započne život u nekom praznom iznajmljenom stanu, ili da se vrati u roditeljski dom, jasno je da je puno razloga da se i njemu pruži određena doza empatije.

Bez obzira na razloge zbog kojih je do toga došlo, nakon zvaničnog prekida i muškarci i žene će prolaziti kroz slične faze ”emocionalnog razvoda”, koji zapravo predstavlja mnogo složeniji proces od donošenja odluke i potpisivanja papira. Put emocionalnog razvoda ima brojne etape, ali se u najopštijem smislu može podeliti na period dezorganizacije i reorganizacije.

Dezorganizacija podrazumeva jednostavno da način funkcionisanja, koji je do sad postojao, više ne postoji. Nema partnerskog ”bitisanja”, emotivne povezanosti, seksa,razgovora i diskusija. Nema praktične podrške u organizovanju svakodnevnih aktivnosti, nema prisustva drugog. Ovaj period praćen je osećajem praznine kod oba partnera, i kod onog koji je inicirao prekid i kod onog drugog. To je svojevrsna faza privikavanja na novonastalu situaciju i može da potraje prilično dugo, a u zavisnosti od toga koliko se partneri uspešno izbore sa njenim izazovima zavisiće i uspešnost sledećih faza.

Ovo je takođe period koji je najdelikatniji kada su deca u pitanju jer su roditelji fokusirani na sopstveni proces tugovanja i njihove kompetencije za brigu o deci drastično opadaju. Džuli Lin Edvards u svojoj knjizi ”Razvod, a šta sa decom?” bavi se upravo ovom temom i navodi primere roditelja, koji se neposredno nakon razvoda, upuštaju u česte promene seksualnih partnera, kasne noćne izlaske i opijanja, ne bi li pokazali sebi da su u redu, zaboravljajući pritom na svoju decu. Ove roditelje ne treba osuđivati, već im treba pružiti podršku da ovaj period autodestruktivne ”borbe za samoodržanjem” što pre prođe.

Muškarci s obzirom na socijalizaciju koja ih je oblikovala u stilu ”dečaci ne plaču”, svoju zabrinutost, tugu i uplašenost demonstriraće kroz izlive besa i agresivnosti. Taj bes može biti okrenut prema spolja ili prema unutra, a najčešće je okrenut prema bivšoj supruzi kojoj prave probleme tokom susreta, ili joj jednostavno zakidaju alimentaciju.

Interesantan je podatak da u seansama sa parovima koji se nalaze pred razvodom retko možete čuti muškarca koji kaže kako je ”postao nezodovoljan partnerskom relacijom”, u bilo kom smislu. Muškarci retko zaista vide svrhu razvoda, osim ako ga sami ne pokreću jer su upoznali drugu osobu, i zato ne iznenađuje što često jako dugo ostaju ljuti na bivšu partnerku, osećajući se odbačenim. Zato se psihoterapija sa muškarcima nakon razvoda zasniva na umanjivanju osećanja besa i ljutnje, i jačanju roditeljske relacije, u kojoj su neophodni, naspram partnerske, iz koje se osećaju izbačenim.

Nakon ove faze dolazi faza reorganizacije, koja podrazumeva ponovno uspostavljanje životnih navika, od onih najbezazlenijih kao što je bacanje đubreta, koje je inače obavljao onaj koji je otišao, do složenih socijalnih dešavanja kao što su kontakti sa prijateljima i širom okolinom. Veliki je izazov reći svetu da više niste dvoje nego jedan i da ste ponovo na tržištu ljudi koji traže partnera. Taj svet takođe treba ubediti i da ste dobro i da su deca u redu, a zapravo se osećate prestrašeno i usamljeno.

Za žene je ova faza posebno delikatna, jer one imaju tendenciju da se, više nego muškarci, identifikuju sa bračnim savezom, i one će imati veće teškoće da ponovo uspostave društveni život, posebno zato što osećaju da je njihov identitet okrnjen. Jednostavnim rečnikom, kada prestanu da budu supruge, ne znaju više tačno šta su, ili to što jesu više nije dovoljno vredno, i zato su sklone samookrivljavanju i razvijanju depresivnih simptoma. Psihoterapijski cilj u tom smislu je pomoći ženi da ”ponovo kreira sebe” i nastavi sa svojim životom.

Na kraju, ukoliko sami ne prolazite kroz razvod, već u svom najbližem okruženju imate nekog ko se nedavno razveo, budite sa njima veoma pažljivi, oni prolaze kroz ozbiljnu krizu i svaka podrška im je veoma značajna.

Ženama je važno omogućiti prostor da govore o tome kako se osećaju, i da na kraju dana kada su potpuno izmoždene, imaju nekoga sa kim će moći da razmene svoje strahove i nesigurnosti, dok je muškarcima, s druge strane, važno organizovati društvene aktivnosti.

Ako je vaš prijatelj sveže razvedeni tata, pozovite ga da vas poseti onda kada je sam sa decom. Danas su muškarci mnogo uključeniji u negu dece nego osamdesetih, kada je Beti Karter pisala svoj članak, ali i dalje ostaje aktuelna njena konstatacija da se velika većina muškaraca može osetiti prilično ugroženim kada se nađe nasamo sa svojom decom, posebno ako su nižeg uzrasta.

Nema recepta za srećan razvod, to je jednostavno stresan period u životima svih koji su njime pogođeni, ali sagledavanje rodnih razlika itekako može da pomogne da oni koji kroz njega prolaze uvide da stvari sa kojima se suočavaju dele sa velikim delom populacije, a oni koji su u neposrednom okruženju shvate da imaju veliku ulogu u stvaranju mreže podrške. To postaje posebno važno imajući u vidu da je razvod postao značajan faktor u promišljanju o savremenoj porodici, i da partneri sve češće dolaze na savetovanje ne samo da bi sačuvali brak, već da bi sačuvali funkcionalan odnos nakon razvoda.

Iva Branković, porodična savetnica


 

11 Odgovora za Razvod njegov i njen*

  1. Mare kaže:

    O da, jedna veoma bitna stvar je emocije na “off” inace ce te osedeti za dve godine, a pecanje kao sto meni radi, koristi dete za stit u braku, sramota za takvu majku, a sta je naucila od mame i tate to je organizovani kriminal… Kazu hahaha tako i stvarno misle “ko ima zeta ima i magarca”. Jad i beda, kaze prioritet su joj njeni a nasa porodica trpi zbog toga, to je tako pa ti vidi kako ces? A porodica su joj dva brata narkomana, otac alkoholicar ponosni clan komunisticke partije jugoslavije i majka kicos i bez preterivanja vestica, mnogo voli da gleda tudju nekretninu, pa sad vi meni recite, ko je tu lud???

  2. nenad kaže:

    kod mene je cudno vreme putovao sam borio .i nakraju umesao se jedan drug njen pa drugi i na kraju je jednostavno bezala .majka njena je podrzavala cuvala decu .i tako osecam se ko pokisao sada smo napredovali jos vise u poslu a ona sve veca drolja ,malo mi je tesko ucim da hodam deca su malena puno ima lazi psihickog matretiranja tako da najlakse je otici prolazim kroz pakao emotivni fizicki zato i citam komentare nadajuci se da cu naci resenja povratak nevidim.

    • Mare kaže:

      Nenade, mislim da je gospodin Pancevac rekao sve, ali ovo mene tek ceka, kad bih vam sad sve ispricao zvucalo bi kao naucna fantastika, sve je istina samo hoce da nas oslabe i uniste, ne daj Boze nekome kao meni da je sve u napred spremano, imam 5 godina i ulazim u sestu godinu lazi i iluzije, ako verujemo u Boga a tako treba, karma je najgore sto moze da se desi, a to ce i biti. Ja kad sam video na marakani natpis “stpo nasilju nad zenama” toliko vam govori gde je tu muskarac, a sposobne su da naprave zaveru u koju ce svi poverovati. Sa njim nema kompromisa, muskarci i muzevi neka nam je Bog u pomoci i mir u dusi…

  3. ana kaže:

    Postovani, suprug i ja smo ziveli zajedno 12 godina,imamo dvoje divne dece cerku 11 god. i sina 6 god., prestali smo sa zajednickim zivotom pre 4 nedelje,u postupku smo sporazumnog razvoda braka na moju inicijativu. Deca i ja smo ostali u mojoj porodicnoj kuci gde smo i ziveli. imam 41 godinu, privatnu porodicnu firmu, poslovno sam uspesna. Izuzetno sam bila zaljubljena u svog supruga i jako ga volela,kao i on mene sto mislim da se nije ni promenilo, ali to nije bilo dovoljno. Od samog pocetka je bio pod uticajem svoje porodice koja je pokazala posesivnost i sklonost ka narusavanju nase zajednice. vremenom smo to prepeglavali ali su stalno iznicali novi problemi.Moj suprug je takodje posesivna osoba i jako tezak karakter.Stalno je trazio moje vreme cak i kada je ono pripadalo deci. Nikakva druzenja van njega, cak i proslave sa firmom ili kakvim klijentom su se zavrsavali svadjama, dugim ne pricanjem itd., mature, izlazak sa prijateljicom,sto su stvarno bile retkosti jer su deca izuzetno vezana za mene i bilo je tesko organizovati njihovo cuvanje.Prosle godine sam obolela od karcinoma dojke, operisana sam,prosla kompletan ciklus lecenja kroz hemoterapije,zracenja i dobila dobre prognoze za buducnost. Cak i u tim trenucima njegova shvatanja se nisu promenila i sve sto je mene cinilo srecnom njega je cinilo nesrecnim. Jako je nervozna licnost, stalno pod tenzijom i neraspolozenjem. Ne mogu osporiti da voli decu ali se ne udubljuje u njihove probleme i potrebe. Nakon svega sto sam prosla smatrala sam da je najbolje za mene da se rastanemo. E sad dolaze moje emotivne borbe i previranja, da li imam prava da to uradim deci, da li je kompletna porodica po svaku cenu,da li cu uspeti da ostanem zdrava dovoljno dugo,da li cu uspeti da ih volim dovoljno a istovremeno budem stroga i cvrsta za oboje…. poydrav i hvala

  4. milanka kaže:

    Postovani,
    U braku sam cetiri godine, doduse rastajali smo se na pocetku braka, pomirili smo se i imamo kcerkicu sad ce i drugo uskoro… Moj problem od pocetka braka je zivot sa svekrvom… jako je naporna, tj.ne moze da podnese da ne bude ona ta koja je najpametnija, koja sve zna. Takva je prema svima u kuci, sve komentarise, trazi trunku u jajetu, ali oni su navikli na nju takvu. dok sam ja oboliila od anksiozno depresivnog poremecaja, jer jednostavno sam osetljiva i imam utisak da mi izvlaci svu energiju ta zena.. razumem da je to njena cud ali ne znam sta da radim. od vesele osobe postala sam ogorcena… dok je muz radio ziveli smo sami ,tad sam disala punim plucima, medjutim opet smo u zajednici. ponekad pomislim da sam toliko zaokupirana ovim problemom da zapostavljam svoj zivot… jako mi je potreban savjet…

  5. Dragana kaže:

    Postovani,
    Razvela sam se od supruga pre 7 dana,iz mnogobrojnih razloga jedan od njih je i generalno najveci je neiskrenost prema meni a zatim i materijalni. Konstantno u nasem zajednickom zivotu je bio prisutan problem u komunikaciji sto je dovodilo do raznih sukoba ukljucujuci i fizicka obracunavanja. on je svih 7 meseci zajednickog zivota govorio lazi, i prosto vise u jednom momentu nisam mogla taj pritisak da podnesem tako da sam odlucila da je najbolje resenje zapravo lezi u razvodu. ne znam da li sam pogresila zbog toga ja njega jos uvek volim ali cena te ljubavi je prevelika. Ja sada cekam termin porodjaja za 2 meseca njega to apsolutno ne interesuje ne pokusava ni na jedan nacin da mi pomogne materijalno prakticno ga dete ne interesuje ponasa se bezobrazno i bezobzirno prem mojoj porodici i meni. Da li postoji neki nacin koji bih mogao njega da promeni i njegovo ponasanje?

  6. Dragan kaže:

    Poštovani,
    supruga je pre dva meseca odlucila da ne možemo više zajedno i otišla je sa detetom kod svojih roditelja. Nakon mesec dana je podnela i zahtev za razvod. Od pre nekih 10-tak dana naša komunikacija je postala mirnija i počeli smo se dogovarati oko viđanja deteta i drugih stvari mirnijim tonom i sa više poštovanja. Ja sam shvatio svoje greške i to sam počeo i da joj pokazujem ali ona mi govori da joj je teško da zaboravi sve i da ne može da mi veruje. Da napomenem nije bilo fizičkog nasilja, nego češćih rasprava. Mojom krivicom jer sam samo ja radio i nervoza je dolazila zbog toga. Naravno i razlika u karakterima je bila prisutna. Dolazimo u situaciju da dva dana pričamo lepo i na trenutke pomislim da mi veruje i da mi kaže da pustim vreme da prođe da se uveri. Kad nakon toga spominje razvod. Pomozite mi kako da ponovo steknem njeno poverenje? Jer zaista sam zbunjen i ne znam kako da se postavim.
    Hvala.

    • Pančevac kaže:

      Ženska najača oružja su podsticanje griže savesti i toplo-hladno (suze su uključene u obe varijante. U oba slučaja budite sigurni da joj sigurno nije stalo do Vas već da samo pokušava da sebe postavi u što povoljniju pregovaračku poziciju (izvući što više) ili izlečiti sujetu. Dobro je da ste svesni svojih grešaka ali budite sigurni da ni u jednom slučaju krivica ne može biti samo vaša. Poštujte sebe i realno sagledajte mogućnosti. Poštujte svačija prava ali nipošto ne odustajte od svojih. Ako pokažete nesigurnost (slabost) budite sigurni da će te biti oštećeni i emocionalno i materijalno. Pozdrav i najbolje želje.

      • Milan kaže:

        Bravoooo

      • MARIJAN kaže:

        Bravo pancevac.muskarci su ti koji sy ugrozeni po nasem zakonu pred razvodom

      • milos kaže:

        ja sam se razveo nakon 10 godina braka,a ostalo je troje malo djece koju sam ja najvise odgajao i bio njezan.Ona je otisla kod njenih roditelja i tu maltretiraju djecu i fizicki i psihicki a naravno okrecu protiv mene,Uzrok razvoda je njena preljuba iz koje je ostala trudna i to lijececi najmladje bolesno dijete u Igalu sa ozenjenim strancem potpunim.Kada je dosla izvrsila je abortus,ali ja sam saznao sve i dobio potvrdu i od nje i od njega.Nisam to mogao istrpljeti i objavljivao sam na svaki nacin sve pikanterije.Od tada su se obrusili na mene pokusavajuci joj oprati obraz sa 12 sto prekrsajnih,sto krivicnih prijava.U njima se sluze najprljavijim lazima podpomognuti dobrim vezama u policiji.Tako mi se zivot dvostruko pretvorio u pakao.napominjem da je nikada nisam udario.Dozivio sam na svojoj kozi izreku KADA VAM NEKO NAPRAVI NEPRAVDU,ZLO ITD,A VI TO OTKRIJETE I KAZETE MU A JOS I OKOLINI,NIKO VAS TOLIKO NE MOZE MRZJETI.Prosao sam i prolazim pravi pakao

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>