Opsesivnost i zavisnost u ljubavi

iStock_000011401863XSmall

Opsesivna ljubav podrazumeva očajničku čežnju za voljenom osobom koja se doživljava kao specijalna, različita od svih drugih, misteriozna a posebno kao neuhvatljiva. Dubina ljubavi meri se intezitetom opsednutosti voljenom osobom. Osobi koja je opsednuta svojim partnerom ostaje malo prostora za druge težnje i interesovanja jer  preveliku količinu energije ulaže u razmišljanje o načinima kako da voljenu osobu što više veže za sebe. Bitne komponente ove vrste ljubavi su osećanja uzbuđenja, drame, strahovanja, napetosti, misterije i ushićenosti.

Kada se radi o ženama, izbor partnera najčešće podrazumeva profil muškarca koji im deluje neosvojivo i misteriozno. Njima «fini» momci, stabilni, blagi, pouzdani i zainteresovani za njih, deluju nezanimljivo i krajnje dosadno. Ovakve žene sklone su da se «lože» na nestabilne muškarce koje smatraju uzbudljivim, nepouzdane koji im se čine izazovnim, nepredvidive koje vide kao romantične, nezrele koji deluju tako šarmantno i ćutljive koji su zapravo misteriozni. Na žalost, ono što im na prvu loptu deluje misteriozno, izazovno ili šarmantno na kraju se najčešće ispostavi da je samo maska za niz emocionalnih problema.

Sa ovakvim muškarcima nemoguće je uspostaviti istinski intiman odnos. Veza sa njima uvek je osuđena na borbu da se on promeni što gotovo nikada ne uspeva. Nakon euforije zato što su uspele da «ulove» ovakvog dasu sledi borba za njegovu ljubav koju on nema kapacitete da pruži. Cela veza svodi se na jednu osvajačku igru u kojoj žena radi SVE kako bi ga privolila. Pored borbe za ljubav, bitan element ovakvog odnosa jeste i uzaludno nastojanje da obuzda njegove loše navike. Ovakvi muškarci često su navučeni na kocku, alkohol, drogu, rad, druge žene ili su prosto narcisitični i intantilni, samo traže a ništa ne pružaju zauzvrat!

U tekstu o tome kako da prepoznate da li se zabavljate sa psihopatom, opisali smo profil muškarca „alfa mužjaka“ ispod čije muževne snage može da se nalazi niz emocionalnih problema, emocionalna tupost ili u najgorem slučaju psihopatija.

Ono što je važno razjasniti jeste na koji način žene postaju opsednute ovakim muškarcima i šta je to što ih drži da ostanu u odnosu koji je ugrožavajući po njih.

Žene koje se zaljubljuju u muškarce sa problemima ( alkoholičari, nasilnici, kockari, švaleri, emotivno distancirani…) sklone su da veruju da će kroz snagu svoje ljubavi uspeti da ih promene i da im pomognu. Nakon što detektuju njihovu „grešku“ one se bacaju na misiju da promene njegovo ponašanje ili njegova osećanja. Razlog zašto ih privlače momci sa greškom leži u njihovoj potrebi da mu budu potrebne što smanjuje rizik da će ikada biti ostavljene. Bitan faktor magične vezanosti za ovakvog muškarca jeste izazov sadržan u zadatku korekcije njegovog ponašanja i nada da će ih on na kraju voleti onako kako zaslužuju.

Ovakve žene seksualno ne privlače muškarci sa kojima se ne bore. Takvi su joj dosadni. Zabrinutost, strah i bol povodom toga da li će partner ostati sa njom i da li će uspeti da ga promeni ona izjednačava sa ljubavlju. Nemir u stomaku koji oseća u ovakvoj vezi za nju je glavni pokazatelj ljubavlju. Muškarci koji su joj emotivno dostupni i bez ozbiljnijih životnih problema za nju nisu izazovni. Sa njima nema borbe, neizvesnosti i nemira u stomaku pa samim tim ni ljubavi. One ne znaju kako da se ponašaju sa muškarcima koji su nežni, pažljivi i stvarno zainteresovani za nju. Spremne su za izazov ali ne i za jednostavno uživanje u društvu muškarca. U vezi u kojoj ne mora da manerviše i manipuliše da bi je održala, ona prosto ne zna šta da radi. Pošto je navikla na uzbuđenje i bol, borbu, pobedu ili poraz, veza koja nema ove komponente za nju je suviše ukroćena da bi bila značajna. Ona se čak oseća nelagodno u prisustvu stabilnih i pouzdanih momaka.

Ovakve žene najčešće u svojoj ljubavnoj istoriji imaju niz bezuspešnih veza. Razlog za to je što se zaljubljuju u muškarce koji nemaju kapacitete da pruže ljubav i zato što one nemaju magičnu moć da ih promene. One se često nakon ovih ljubavnih brodoloma pitaju šta sa njima nije u redu, da li su možda „nevoljive“, da li su uopšte vredne ljubavi…Ne shvataju da su njihovi izbori takvi da su unapred osuđeni na propast. Sve dok ne odustanu od koncepta fatalne ljubavi i potrebe da pomažu partneru u prevazilaženju njegovih loših navika i dok ne nauče da se osećaju lagodno sa momkom kome je njena dobrobit jednako važna kao i njegova, one neće uspeti da ostvare uspešnu vezu.

Važno pitanje je zašto se one zaljubljuju u problematične momke, emocionalno distancirane i nezainteresovane?

Jedan od razloga zašto se neke žene opredeljuju za ovakve fatalne odnose, pune turbulencija i napora da pomognu partneru da „izađe na pravi put“ leži u romantizovanju patnje zbog ljubavi koja je prisutna u našoj kulturi. Od popularnih pesama do opere, od sapunskih serija do priznatih filmova i pozorišnih komada, okruženi smo sa bezbroj primera neuzvraćene i bolne ljubavi koja se glorifikuje. Takvi kulturni modeli stalno nam govore da se dubina ljubavi može meriti bolom koji ona stvara i da oni koji iskreno pate-iskreno vole.

Pored toga, uverenost u terapijsku moć ljubavi takođe ih navodi da biraju one partnere kojima su njihove terapijske usluge potrebne. One ljubav izjednačavaju sa menjanjem partnera i ako nemaju osobu pored sebe kojoj će da pomažu nemaju ni ljubav. Izvor ovakvih verovanja vidimo i u bajkama. Setite se bajke Princeza i Žaba u kojoj posle izvesnog natezanja, princeza poljubi ružnu, ljigavu i krastavu žabu, nakon ćega se ona pretvara u prekrasnog princa. Poljubac kao simbol ljubavi predstavlja terapijsku moć koju ljubav ima i koja pretvara ružno u lepo, zlo u dobro. Ovaj motiv i prikaz ljubavi kao moćnog sredstva da se neko promeni na bolje vidimo i u bajkama: Uspavana lepotica, Lepotica i Zver…

Dakle, uverenost da ljubav znači menjanje partnera na bolje jeste jedan od razloga zašto se neki ljudi opredeljuju za problematične partnere sa kojima će da ostvare odnos. Ipak, to nije jedini razlog. Koji su drugi razlozi?

Čuveni psihološki odgovor na brojna pitanja je nesrećno detinjstvo. Ipak, u ovom slučaju stvar je ipak malo kompleksnija. Verovatno ste u životu čuli za primere devojaka koje su imale očeve alkoholičare, nasilnike koje su u svom ljubavnom životu birale iste takve partnere. Nije retkost da žena koja je imala oca alkoholičara svaki put iznova bira partnera sa istim problemom. Žena čiji otac nikada nije bio emocionalno prisutan, nalazi muškarca za čijom pažnjom žudi, a ne može da je osvoji. Žena iz nasilne porodice pronalazi muškarca koji je bije.

Svako bi se zdravorazumski zapitao šta je to što je tera da sebe ponovo stavlja u situaciju u kojoj će da pati zbog istih stvari zbog kojih je patila u detinjstvu. Ono što se dešava, naravno na nesvesnom nivou, jeste da ih upravo taj bol koje nose u sebi tera da biraju iste muškarce kao što su bile osobe koje su volele u detinjstvu a koje im ljubav nisu uzvraćale ili su je čak zloupotrebljavale. To nužno ne mora biti otac već i neka druga značajna figura u životu. Koji je mehanizam u osnovi ove potrage za muškarcem koji je zapravo loš po nas?

Žene sa bolnim iskustvima sa osobama koje su u detinjstvu volele, pogrešno su shvatile da je razlog zašto im ljubav (najčešće od strane njihovih očeva) nije bila uzvraćena, u njima. One kao devojčice nisu mogle sebi da objasne da sa njihovim očevima nešto nije u redu, da su oni ti koji imaju emocionalne probleme zbog kojih ih zanemaruju ili zlostavljaju. Ono što je njihov dečiji um, kako bi objasni ovakav tretman, uspeo da zaključi jeste da sa njima nešto nije u redu i da su one te koje nešo rade pogrešno. Kod ovakvih žena prisutan je osećaj inferiornosti zato što su sebe ubedile da nepravedan tretman kome su bile izložene u detinjstvu i zaslužuju. Njihovo samopoštovanje je klimavo a ljubavi prema sebi nemaju mnogo.

Uverene da zbog svog ponašanja nisu dobile ljubav koju zaslužuju one se upliću u večitu borbu za ljubav. I ne samo da se kod njih na osnovu ovakvog iskustva u detinjstu razvila težnja da se za ljubav opsesivno bore nego i da se za tu ljubav bore na pogrešnom mestu, pored muškarca sličnog onome od koga tu ljubav nikada nisu dobile.

Na taj način, one u sadašnjosti obnavljaju one odnose koje su imale u detinjstvu u nadi da će ovog puta uspeti da se izbore za ljubav za koju su u detinjstvu ostale uskraćene. Kao da pokušavaju u sadašnjosti da postignu ono što nisu uspele u prošlosti i na taj način zaokruže celu priču i dokažu sebi da su ipak vredne ljubavi. Paradoksalno, one zapravo birajući ovakve muškarce od kojih je ljubav nemoguće dobiti, sebe utvrđuju u uverenju da sa njima nešto nije u redu i da su „nevoljive“. Kada im to ne uspe sa jednim ( alkoholičarem, nasilnikom…), nakon što ne uspeju da ga promene i izbore se za njegovu ljubav one iznova biraju sličnog i ponovo se upuštaju u borbu koja je unapred osuđena na poraz. Idući iz jednog u drugi neuspeh njihovo samopoštovanje je sve labavije, sve su više uverene da nemaju sreće u ljubavi i da verovatno ljubav i ne zaslužuju.

Kao što vidimo, brojni su razlozi koji navode osobu da teži ostvarenju partnerskog odnosa koji će karakterisati neizvesnost, borba, potreba za menjanje partnerovih loših navika. Način da se izađe iz ovog začarnog kruga u kome neuspešne veze potvrđuju da sa osobom nešto nije u redu i da nije vredna ljubavi, jeste osvešćivanje tih razloga.

Ključni korak u napuštanju ovog disfunkcionalnog ponašanja jeste izgradnja osećanja sopstvene vrednosti i samoljubavi koja je glavni preduslov za ostvarenje uspešnog i ispunjavajućeg emotivnog odnosa. Veliki broj žena koje su suočene sa ovom vrstom problema velku korist nalaze u radu na sebi kroz psihoterapiju. Kroz stučnu pomoć psihoterapeuta one uče da izgrade ljubav prema sebi. Na taj način, izgradnja ljubavi prema sebi vodi oslobađanju od opsesivne potrebe da se uspostavi odnos koji će biti obojen potrebom da drugome budu potrebne, da menjaju svoje partnere i na taj način sebi dokažu da su vredne ljubavi.

Mia Popić, REBT savetnica

Literatura: Žene koje suviše vole, Robin Norvud

25 Odgovora za Opsesivnost i zavisnost u ljubavi

  1. chr kaže:

    Super ste napisali tekst. Voleo bih i da procitam nesto slicno iz obrnute perspektive, muskarca koji bira zene zbog opsesivne zaljubljenosti.

    Smatram da je glavna razlika u tome, sto muskarci vecinom ne mogu da dodju u fazu da osvoje zenu i budu u vezi sa njom pa tako ne ulaze u isti fatalni ciklus kao zene, dok zene mogu da osvoje muskarca. Tako patnja pocne da proizilazi iz drugacijih razloga.

    Kod zena one pokusavaju da ga promene dok su u vezi sa njim, kod muskarca, on pokusava neuspesno da je osvoji, opsednut je njom i pati za njom. I tako zene koje su mu dostupne, nisu mu dovoljno zanimljive, bude sa njima da ne bi bio sam, ali stalno pati za drugom. Svoju zenu ne vrednuje i konstantno prizeljkuje tu u koju je zaljubljen u zelji da ispuni tu potrebu za ljubavlju. Uglavnom su razlozi isti, samo u muskarcevom primeru, to je nedostatak ljubavi od strane svoje majke u kljucnim fazama razvoja u detinjstvu. Zato uglavnom i odabira profile zena kakva je bila njegova majka u tom uzrastu kada mu je ljubav i paznja nedostajala.

    Samo jako redak broj muskaraca moze da osvoji zenu u koju je opsesivno zaljubljen i uglavnom to bude kratka veza i katastrofalna, ili pak muskarac bude maksimalno iskoriscen i povredjen i odbacen. Zene ne postuju muskarce koji su opsesivno zaljubljeni i cak i kada udju u vezu sa njima to rade iz neke svoje patologije.

    Tako na kraju i muskarac dodje do uverenja da sa njim nesto nije u redu, da on ne zasluzuje pravu ljubav, da nije dovoljno muskarac, dovoljno dobar, dovoljno privlacan itd. Zaljubljenost bez patnje ni ne primecuje, i ulazi konstanto u isti ciklus zaljubljivanja u nedostizne zene, dok u svojim vezama nikada nije zadovoljan svojom partnerkom.

  2. lady kaže:

    Vas text me ohrabrio, da pisem, pitam, osecam ljubav, ako je to zaista to, prema coveku koji je u meni probudio zenu, oslobodio me, svojom neznoscu toplim pogledom…i svojim cutanjem, zagonetnoscu. Od pocetka veza nije imala buducnost a ja sam svesno bila srecna sa trenucima u kojima smo se dopunjavali u celosti i to je to. Prekinuto je i ja sada osecam strah od bilo kakvog vezivanja, davanja poverenja muskarcu.. pokusavam da budem osoba bez emocija.. jer su me skupo kostale.. suze neshvacenosti … pri cemu nisam nista zahtevala, nisam zelela da ga menjam, prilagodjavam, jednostavno sam prihvatila sve ono sto ga cini muskarcem.Nije bilo ruznih reci, njegovih losih postupaka sa malo trzavica ali ono sto najvise boli tisina,nedorecenost i konacno sam izazvala ne kao kraj. Sad kad sam dobila kraj vracam se opet, u mislima, secanjeima, ceznji.. Zasto? Volim sebe ovakva kakva sam, svesna sam svojih vrednosti, imam pozitivan stav u zivotu, borim se ,.. samo mi nije jasno zasto ne mogu da zaboravim? Bidi me nocu… Bezim u knjige, citam puno, da ne bih razmisljala, i zelela vise. Nemoguce je i nije mi potrebno u zivotu. Eto, mozda sam konfuzna ali verujte ovo traje vec cetiri godine…a ja polako se blokiram sve vise i vise i zatvaram svoju seksualnost.. odbijam sve. i kad sam probala vezu bez ljubavi..bezveze je i teram sebe da istrajem. A zena sam zeljna neznosti i paznje i volim da pruzam, i zelim da volim i volim..i puno smejem se imam puno ljubavi oko sebe… a on je zarobio prave emocije, leptirice, Zasto? i sta da radim da oslobodim se?

  3. Bakir imamovic kaže:

    Djevojka me ostavila , ludo je volim, trkla mi je da je kraj. Ja joj nepisem ali ona se ponwkad javi kao izbrisi moj broj mobilnog i slicno

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>