Kategorija: Ljubavni problemi

Kako do bolje komunikacije u partnerskom odnosu?

par

Postići bolju komunikaciju u partnerskoj relaciji nije lako, ali nije ni preterano teško, samo traži malo truda. Za početak je korisno setiti se drugih odnosa koje gradimo i negujemo, a koji su takođe veoma važni, kao što su odnosi sa prijateljima.

Kada gradimo prijateljstvo, trudimo se da što više upoznamo drugu osobu, da procenimo njene potrebe i mogućnosti, da prepoznamo oblasti zajedničkih interesovanja, da osmislimo način na koji ćemo zajedno da provodimo vreme. Ono što iz početka prijateljstva možemo da naučimo je da je trezvenost korisna i na početku ljubavne priče i da se podsetimo da kada strast prestane da bude tako moćna da zamgljuje um, u novom partneru pre svega pokušamo da nađemo potencijal za jako dobrog prijatelja. Poznajem ljude koji sa neodobravanjem slušaju ovu priču o partneru prijatelju, zato što im se čini da to ’’oduzima magiju ljubavne priče’’. Ono što oni propuštaju je magija zajedništva koja proističe iz pravog partnerstva, a ona se po kvalitetu jednostavno ne može porediti sa kratkoročnim čarima strasti.

Nakon što prijateljstvo nastane, ono se mora negovati. Tu dolazi do najveće razlike u ponašanju ljudi koji su prijatelji i onih koji su u vezi ili braku. Dok za prijatelje nastavljamo da imamo puno razumevanja, poštujemo njihove potrebe i što je najvažnije, obraćamo im se sa puno uvažavanja i ljubaznosti, u partnerskom odnosu, koji je dostigao stabilnu fazu dolazi do sasvim druge vrste ponašanja. Zajedništvo se podrazumeva (opasno), unutrašnji život drugog se zapostavlja (rizično), granice se gube (ne postojimo više ti i ja, već mi, što uglavnom u suštini znači samo ja – veoma opasno), a ljubaznost nestaje i zamenjuje je kritikovanje i etiketiranje (toksično).

Zamislimo samo kako reagujemo kada očekujemo prijatelja koji kasni, a kako kada očekujemo partnera. U oba slučaja smo ljuti i možemo da budemo čak i jako jako ljuti, ali će i ljutnja i način reagovanja vrlo često biti potpuno različiti u intenzitetu. Prijatelj će u najgorem slučaju dobiti ’’Ne dopada mi se kada kasniš, nemoj to više da radiš’’, dok će partner vrlo verovatno dobiti: ’’Znaš koliko mrzim da čekam, tebi uopšte nije stalo do mene, ti si tako sebičan!’’. Pritom, i o prijatelju možemo misliti da je pomalo sebičan, ali to nas jednostavno ne dotiče na način na koji nas dotiče kada je u pitanju partner. Zašto? Zato što u partnerstvu za razliku od prijateljstva razvijamo gomilu pogrešnih uverenja od kojih su mnoga vidljiva i u ovoj maloj sekvenci: da će nas partner savršeno poznavati i pritom uvek odgovoriti na sve naše potrebe, da sve što on/ona radi ima neke veze sa nama, da mora da bude savršen, jer predstavlja NAS… Sa prijateljima su granice jasne, a takve granice treba postavljati i u partnerskom odnosu, jer samo dve osobe sa jasnim granicama mogu da uspostave kvalitetnu vezu i da ostvare konstruktivnu komunikaciju.

Generalno, iako sasvim nepravedno, prijatelji dobijaju potpuno drugačiji (mnogo bolji!) tretman nego partneri. Kada učine nešto lepo za nas, kažemo im hvala; kada se ne slažemo trudimo se svoje mišljenje izrazimo na način koji ih neće povrediti ili uvrediti. Sa prijateljima razgovaramo ljubazno, interesujemo se za njihov život i generalno ulažemo napor da se u našem prisustvu osećaju prijatno i prihvaćeno. Zašto to zaboravljamo da činimo sa ljudima sa kojima delimo najdublju intimu, životni prostor, prošlost i vrlo verovatno i budućnost?
U našoj kulturi postoji predrasuda da su pristojni i ljubazni ljudi hladni i da je odlika naše ’’topline’’ da smo bučni i pomalo nepristojni. Pored toga, nivo bliskosti se često određuje obrnuto proporcionalno nivou pristojnosti, po principu, ’’šta ima da ti kažem hvala, kad smo naši’’. Ima u tom našem obrascu šarma, ali nema baš puno koristi, jer partnerski odnos je jako osetljiva stvar i prosto vapi za malim gestovima uvažavanja i zahvalnosti. Dakle, iako nam pristojnost i ljubaznost u bliskim odnosima možda nisu ’’urođene’’, one nisu ni tako teške za uvežbavanje, a mogu da učine čuda za vezu/brak. Ako ne verujete, probajte. Možda će u početku biti malo podignutih obrva i zbunjenih pogleda, ali bez brige, čovek se na bolje jako lako navikne.

Iva Branković, porodični psihoterapetut

Kako (se) igramo u ljubavi

iStock_000014046068XSmall

Koliko god želeli iskren i blizak ljubavni odnos teško da početak ijedne ljubavi možemo da zamislimo bez kratkog taktiziranja. Dok jedni misle da su ljubavne igre potpuno besmislene, drugi jednostavno uživaju u tome da “tvrde pazar” ili “udaraju čežnju” i pritom koriste razne metode ne bi li u potpunosti razotkrili pratnera ili testirali sebe, odnosno proverili svoja osećanja. Psiholozi tvrde da upravo ljubav u nama izaziva potrebu da proverevamo partnera sitnim provokacijama, odnosno ispitujemo koliko mu je stalo, da li je ljubomoran, tolerantan, pažljiv… A istraživanja su pokazala da ove “igre” igraju svi, bez obzira na godine, kao i to da ih podjedanko iniciraju i muškarci i žene. Ipak, uvek treba znati i meru jer svako preterivanje lako može sve da upropasti. O tome šta dobijamo taktiziranjem u ljubavi, zbog čega bliskost i iskrenost ponekad nisu dovoljni za ljubav, šta je to što nas posebno uzbuđuje u ljubavni igrama, šta intrigira žene, a šta muškarce… razgovarali smo sa Miom Popić, REBT psihoterapeutom

Prvo prijatelji, pa ljubavnici

iStock_000003103976XSmall

Na početku svake ljubavi trudimo se da ostvarimo kvalitetan odnos sa partnerom i u toj fazi sve ide nekako lako. Međutim, svaka sledeća etapa u vezi „razotkriva“ partnere, njihova očekivanja, potrebe, želje… Tada i počinju prve krize, kao da ljubav sa početka više nije dovoljna da reši probleme. Nova istraživanja sve češće se bave otkrivanjem recepta za ljubavnu ili bračnu sreću, a rezultati uglavnom ukazuju na to da su najvažniji trud i razumevanje obe strane. Stručnjaci često ističu kako je skladna i kvalitetna ljubavna veza bitna za svaki aspekt našeg života, jer ljubav i stabilan odnos sa partnerom daje više sampopuzdanja, utiče na to da budemo otvoreniji, sklapamo konatkte i prijateljstva, budemo srećniji i zdraviji. Više o tome kako treba da izgleda partnerski odnos, kako da prepoznamo pravu osobu, kako se ljubav razvija, koliko su bitne godine partnera… razgovarali smo sa Miom Popić, REBT psihoterapeutom.

Strah od odbacivanja

Strah od odbacivanja 1

Strah od odbacivanja i osećanje povređenosti i ljutnje koji se javljaju kao posledica odbacivanja od strane osobe čiju naklonost želimo u svojoj osnovi imaju pretaranu potrebu za ljubavlju. Želja za ljubavlju pretočena u imperativ i zahtev da ljubav moramo imati i da bez nje ne možemo biti srećni, košta nas nezdravih emocija kao što su ljubomora, posesivnost, mržnja, osećanje odbačenosti i niže vrednosti, povređenosti….

Kakav je kvalitet vaše veze?

bleeding_heart

’’Malo je darova koje partneri mogu da daju jedno drugom, kao što je radost koja se javlja kada čovek oseti da ga neko poznaje i razume’’ J. Gottman