Kreativnost kasnih sati

Da li ste noćna ptica ili ranije odlazite na počinak? Nova naučna  saznanja iz oblasti psihologije sugerišu da odgovor na ovo pitanje može dosta toga da kaže o vama, pa tako na osnovu vremena kada se spremate za spavanje možemo zaključiti o visini vaše inteligencije. Naime, najnovija istraživanja dovode u vezu ljudsku inteligenciju i vreme odlaska na počinak. Pametniji ljudi češće kreću na počinak u kasne noćne sate, dok oni niže inteligencije ranije idu na spavanje.

Često nailazim na psihološka istraživanja koja dovode u vezu krajnje neobične fenomene, a kako sam naučena da kritički prilazim svemu, ovi nalazi su mi u početku delovali previše pojednostavljeno. Ili sam možda bila skeptična jer mi nikako ne idu u prilog obzirom na to da sam u onoj grupi ljudi koja ide u krevet vrlo brzo nakon što padne mrak. Ipak, zaintrigirali su me navedeni podaci zbog čega sam se odlučila da pažljivije istražim povezanost između ove dve pojave. Ako je i previše jednostavno tvrditi da puko vreme odlaska na počinak govori nešto o našoj visprenosti u uspostavljanju logičkih veza, sigurno da postoji nešto u samoj sklonosti da se noću, kada se sve stiša i uspori, okrenemo sebi i samorefleksiji. Zapitala sam se na koji način budnost u noćnim satima može da doprinese našoj kreativnosti i samosvesnosti, pa samim tim možda i našoj inteligenciji. Koje su to noćne aktivnosti koje bi mogle objasniti dobijenu vezu između visine inteligencije i vremena odlaska na spavanje.

Za mnoge od nas noć predstavlja vreme kada dnevnog autopilota isključujemo i okrećemo se istraživanju sopstvenog unutrašnjeg sveta. Noć je pravo vreme za maštarije, fantazije i mentalne igre.  Tada češće dolazimo do uvida za koje smo danju slepi. Izgleda da su večernji sati pravo vreme da sa pažnjom naučnika istražimo sve kutke svoje ličnosti, osvestimo svoje želje i motive pojedinih postupaka. Tada dolazimo u kontakt sa svojim emocijama – zar nisu noćni sati vreme kada nam do svesti dolazi ideja o sopstvenoj usamljenosti i želja da se sa drugima povežemo? Seksualne igre i maštarije, istraživanje seksualnih fantazija…sve su to zapravo noćne igre. U tami otkrivamo svoje fantazije koje ne bi sa takvom lakoćom izneli na svetlost dana, dajemo sebi slobodu da istražimo sopstveni seksualni život i steknemo nova seksualna iskustva.

 Noć je teren za ostvarenje naših kreativnih potencijala. Uverena sam da su najveći svetski pisci svoja kapitalna dela napisali u sitne sate. Sve što je večno, napisano je perom umočenim u sokove noći, rekao je čuveni psihijatar Irvin Jalom. Verovatno da ima nečega moćnog u tami što je neophodno za stvaranje velikih umetničkih dela.

Pored toga što noć predstavlja vreme kada možemo da budemo kreativni i da se posvetimo sebi i sopstvenim maštarijama, ona je pogodna za sumiranje utisaka koji su činili naš dan. U večernjim satima pravimo pregled stvari koje su nam se desile i oblikujemo utiske u ono što se zove iskustvo koje dalje usmerava naše dnevne aktivnosti. U terapijskoj praksi se često savetuje klijentima da na kraju dana,u noćnoj tišini, sumiraju dobre stvari koje su uradili kao i one koje bi u budućnosti želeli da koriguju i urade bolje.  Noć je vreme kada analiziramo sopstvene postupke, uspehe, greške i emocije, a upravo ta analiza je ono na osnovu čega osmišljavamo svoje ponašanje u budućnosti.

Noćni sati su rezervisani za pažljivo seciranje sopstvenog emotivnog  i društvenog života. Ako pišemo dnevnik, to obično radimo u kasnim večernjim satima kada nam do svesti dolaze svi emotivni sadržaji koje smo proživeli tog dana.  Pisanje dnevnika obično služi samoposmatranju sopstvenih emocija i emotivnih relacija sa bliskim ljudima. Verujem da ovakva vrsta samoanalize u noćnim satima i te kako doprinosi našoj emocionalnoj i socijalnoj inteligenciji.

Dakle, noć zaista može da bude plodnosna u pogledu naše kreativnosti, samorefleksije i radne efikasnosti. Ipak, postojeće istraživanje ne dokazuje da biti noćna ptica znači nužno i biti inteligentniji – ono samo sugeriše da postoji povezanost između ova dva fenomena koja bi se mogla objasniti mnogim drugim faktorima.  Verujem da postoje i određene osobine ličnosti koje utiču na to u koje doba dana ili noći ćemo biti kreativniji i radno efikasniji.  Pojedina istraživanja ukazuju da ekstraverti bolje funkcionišu noću, dok su introverti efikasniji u toku dana. Ljudi koji su društveniji i u većoj meri orijentisani ka drugima su ujedno i skloniji da u radu više uživaju u sitne sate, dok onim povučenijim više odgovara rano ustajanje i dnevno obavljanje radnih zadataka.

Verujem da je ponekada, nezavisno od toga šta nam sugerišu naučna istraživanja (da li vas to čini manje ili više inteligentnim), potrebno oslušnuti sebe u tami, istražiti sopstveni svet u noćnim satima ili kako Irvin Jalom kaže zaroniti u sokove noći. Možda nam svojevrsna noćna analiza može poslužiti kao putokaz u daljem ličnom, kreativnom, emotivnom ili intelektualnom razvoju.

Mia Popić, REBT psihoterapeutkinja

Objavljeno u Men's health, Mart 2015.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.