Opsesivna briga predstavlja začarani krug u tom smislu da što duže brinete to dublje zapadate u nju. Ona čak na izvestan način može da se uporedi sa transom. Što više opsesivno ponavaljate «crne misli», to ste više njima okupirani i sve vam je teže da prekinete.

Opsesivna briga predstavlja jedan od najčešćih problema zbog kojih se ljudi reše da potraže pomoć psihologa. Ona u toj meri može da okupira osobu i njen život što dovodi do toga da osoba postepeno gubi kapacitete za pozitivne emocije i vedrinu. U narednom delu pružićemo vam neke konkretne savete kako da pokušate da se oslobodite brige.

Da biste je prekinuli, pre svega vam je potrebna volja. Potrebno je da uložite trud kako biste izašli iz ovog začaranog kruga a najsigurniji način za to jeste da svoj um usmerite na neke druge stvari kao što je telesna aktivnost, izražavanje emocija, interpersonalna komunikacija, senzorna distrakcija (odvraćanje) ili specifični rituali.

Opsesivna briga može biti veoma snažna i ukoliko ne uložite trud da je se oslobodite, verovatno ćete nastaviti da se vrtite u krug. Iako namerno prekidanje brige u početku može biti teško (naročito ako ste veoma anksiozni), vežbanjem će postati sve lakše.

Ispod su opisane neke aktivnosti uz pomoć kojih svoj um možete odvratiti od opsesivnog mišljenja a koje opisuje Dr Edmund Born u Priručniku za prevazilaženje anksioznosti i fobija.

Radite fizičke vežbe. Pilates i joga su se pokazali kao veoma efikasni u opuštanju tela što posledično dovodi i do toga da je vaš um opušteniji. Naravno svaka druga fizička aktivnost je takođe dobrodošla.

Primenjujte abdominalno disanje koje smo opisali u jednom od naših tekstova. Učeći kako pravilno da dišete, naučićete kao da se oslobodite napetosti.

Slušajte podsticajnu muziku da biste se oslobodili potisnutih osećanja. Takva osećanja mogu biti tuga ili bes koji leže u osnovi brige.

Razgovarajte sa nekim o temam koje nisu vezane za brigu.

Koristite vizuelnu distrakciju. To može biti gledanje TV-a, igranje video-igrica, rad na kompjuteru, čitanje…

Koristite senzorno-motornu distrakciju. Pokušajte da popravljate po kući, da se bavite umetnošću…

Pronađite alternativnu pozitivnu opsesiju. Na primer, ispunjavanje ukrštene reči ili sastavljajte slagalicu.

Obzirom da u osnovi brige vrlo često mogu biti nezdrave emocije kao što su bes ili potištenost, važno je raditi na izražavanju ovih emocija i učiti kako da se one zamene sa zdravijim emocijama. Sve one koji su zainteresovani da se ozbiljnije uhvate u koštac sa ovim problemom, ohrabrujemo da se jave našem savetovalištu.

Mia Popić, REBT savetnica

Literatura: Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija, Dr Edmund Born