Asertivnost

Asertivnost 2

Asertivno ponašanje predstavlja zauzimanje za sopstvena prava kroz izražavanje svojih misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i odgovarajući način, istovremeno vodeći računa o pravima drugih. Asertivno ponašanje obuhvata dve vrste uvažavanja: uvažavanje sebe, u vidu izražavanja svojih potreba i želja uz istovremeno uvažavanje potreba i želja druge osobe.

Kada smo asertivni sa lakoćom kažemo osobi koja nam se sviđa da nam je draga, bez problema izrazimo svoje nezadovoljstvo na radnom mestu, tražimo povišicu, izrazimo svoje neslaganje u komunikaciji sa prijateljima. Ukratko, asertivna komunikacija sadrži sledeću poruku:

Ovo je moje mišljenje. Ovo je moje osećanje. Ovo je moje viđenje situacije.

Ova naizgled jednostavna poruka zapravo zahteva čitav niz veština i dosta hrabrosti da bismo bili u prilici da u određenim trenucima kažemo šta zaista mislimo i osećamo. U svojoj praksi često čujem rečenice poput „nisam imao hrabrosti da joj/mu kažem to”, „kada me šef kritikovao ostao sam bez reči i nije bilo načina da se odbranim”…

Nelagoda u vezi izražavanja sopstvenog mišljenja najčešće ima uzroke u porukama koje smo usvojili tokom vaspitanja. Veliki broj nas sigurno se često kroz odrastanje susreo sa rečenicama kao što su: „budi dobar, vodi računa o drugima, nemoj sebe da stavljaš na prvo mesto, ne ponašaj se sebično…” Na taj način usvojili smo ideju koja leži u osnovi neasertivnog ponašanja koja se može sažeti u sledeću poruku:

Ja nisam važan – možeš da me iskoristiš. Moja osećanja nisu važna – tvoja jesu. Moje misli nisu značajne – samo tvoje vredi saslušati. Ja sam niko i ništa – ti si superioran.

Neasertivno ponašanje posledica je kršenja sopstvenog prava da izrazimo svoja osećanja, misli i uverenja. Na taj način ne samo da smanjujemo mogućnost da sa drugima ostvarimo otvoren odnos (bilo da se radi o poslovnoj komunikaciji ili odnosu sa osobama koje su nam u emotivnom smislu važne) već im pružamo priliku da nas povrede. Neasertivno ponašanje često podrazumeva da izražavamo svoje misli i osećanja na pokoran, popustljiv i izvinjavajući način.

Agresija za razliku od asertivnosti obuhvata direktno zauzimanje za svoja prava i izražavanje svojih misli, osećanja i uverenja na način koji je često neiskren, obično neodgovarajući i uvek narušava ili krši prava druge osobe. Najčešći cilj agresije je nadvladavanje i pobeđivanje, tako da druga osoba u tom odnosu nešto gubi. Pobeda se postiže ponižavanjem, srozavanjem, omalovažavanjem ili nadvladavanjem drugih ljudi tako da se osete slabijim u odnosu i manje u stanju da izraze i brane svoja prava i ciljeve. Osnovna poruka agresivnog ponašanja je:

Ovako ja mislim – a ti si glup što misliš drugačije. Ovo ja želim – a ono što ti želiš nije značajno. Ovo su moja osećanja – a tvoja osećanja se ne uzimaju u obzir.

Ljudi koji su često agresivni u komunikaciji većinom imaju strah da će izgubiti kontrolu nad situacijom i drugom osobom i da će tako postati ranjiviji u komunikaciji. Agresija međutim ne garantuje kontrolu nad drugim ljudima. Obično se previđa da ljudi na agresiju reaguju sabotažom. Iako na prvi pogled izgledaju pomirljivo i pokorno, traže načina da se na prikriven način odupru kontroli agresora.

Ljudi dakle svoju asertivnost mogu da manifestuju bilo kroz pasivno i bojažljivo ponašanje ili kroz agresiju. Očigledno da u osnovi ovih oblika ponašanja postoje određeni psihološki razlozi.

Zašto se ljudi ponašaju neasertivno?

U osnovi neasertivnog ponašanja leži strah da ćemo izgubiti podršku i prihvatanje od strane druge osobe. Uverenje koga se držimo a koje hrani naš strah od neprihvatanja drugih je »Meni je životno neophodno da me drugi ljudi prihvataju i da budu na mojoj strani.« Ipak, neasertivnost ne garantuje podršku i prihvatanje. Paradoksalno, što se više trudimo da drugima ugodimo i što više zanemarujemo sebe to će nas više i drugi zanemarivati. Ljudi su više skloni da sažaljevaju, nego da prihvate nekoga ko je neasertivan a vrlo često sažaljenje se može pretvoriti u iritiranost i gađenje prema osobi.

Postoji nekoliko prednosti koje bi mogle biti dovoljan razlog da čovek odabere asertivni pristup u komunikaciji. Prvo, kada se uvažavaju svoja i tuđa prava i želje i kada se konflikt razrešava otvoreno postoje veće šanse (ali ne i stopostotna garancija) da zadovoljimo svoje potrebe i interese. Asertivno ponašanje vremenom rezultira boljim prihvatanjem sebe i povećanjem samopouzdanja, što dovodi do smanjenja potrebe za tuđim prihvatanjem i odobravanjem.

Postoji nekoliko prednosti asertivnog ponašanja nad agresijom. Prvo, asertivnost podrazumeva bolju kontrolu sopstvenog ponašanja, što donosi osećaj zadovoljstva. Asertivno ponašanje vodi u bolje prihvatanje sebe, što smanjuje osećaj nesigurnosti i ranjivosti. Treće, kroz asertivnu komunikaciju stičete bliskije odnose sa drugima. Asertivnost povećava šanse (iako ne garantuje) da u odnosu sa drugima ostvarite svoje želje i potrebe.

Iz navedenih razloga asertivno ponašanje se danas propagira kroz takozvanu self-help literaturu kao i kroz praktikovanje asertivnih treninga kako u poslovnoj tako i u ljubavnoj sferi komunikacije. Tim psihološkog kutka vodi asertivne treninge u saradnji sa Wellnes centrom City spa. Više a asertivnim treninzima možete saznati ukoliko nas kontaktirate.

Mia Popić, REBT savetnica

2 Odgovora za Asertivnost

  1. Svetlana kaže:

    U Osnovne skole bi trebalo uvesti jedan multidisciplinaran predmet koji bi decu ucio prakticnim i ekoloski ispravnim stvarima neophodnim za kvalitetan zivot. Tu bi se nasle razlicite nastavne jedinice ( spremanje hrane,higijena, bonton itd.) a najobimniji deo bi trebalo da bude bas ovo: Asertivno ponasanje!
    Ucenje asertivnog ponasanja u mladjem uzrastu ja vidim kao istovremeno kultivisanje i korigovanje ponasanja uopste, uocavanje razlika izmedju nasledjenog i prihvatljivog. Kroz nekoliko generacija, ucenjem asertivnog ponsanja imali bi smo drugaciju, kulturniju, pozeljniju drzavu Srbiju.

    Srdacan pozdrav.
    Svetlana

  2. goran kaže:

    Sve ovo gore navedeno je mozda I tacno,karakter coveka odlikuje I njegov nacin razgovora ali sam razgovor zavisi od same situacije u kojo se covek nalazi……….naravno da te self help tehnike imaju samo psiholosku funkciju da ucesnika ubede da zauzme stav I iskaze svoje misljenje ali dok god su uslovi zivota nenormalni I komunikacija ce biti nenormalna..

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>