Odnos majke i ćerke u pshološkoj i popularnoj literaturi predstavljen je na skali od potpune satanizacije do vrhunske idealizaicje. Delikatnost ovog odnosa izazovna je za mnoge autore ali malo njih uspeva da izbegne zamku dominantnog društvenog diskursa, koji ulogu majke i dalje definiše kao one koja ima urođenu sposobnost a samim i tim odgovornost da neguje, brine, podiže, usmerava. Sasvim prirodno, druga strana ove nezahvalne društvene medalje postaje majka koja guši, sputava, kritikuje, koči.