Racionalno i iracionalno razmišljanje

racionalna i iracionalna uverenja

Naše emocionalno stanje u velikoj meri zavisi od načina na koji sagledavamo svoj život i stvari koje nam se dešavaju. Stav koji zauzimamo prema sebi, drugim ljudima i životnim okolnostima utiče na to kako ćemo se osećati.

Ova ideja potiče od čuvenog stoika, Epictetusa i sažeta je u njegovoj čuvenoj rečenici “Ljude ne uznemiravaju stvari po sebi, već način na koji ih posmatraju.” Šekspir je mnogo vekova kasnije ovu misao parafrazirao u “Hamletu”: “ Ne postoji ništa ni dobro ni zlo, već ga naše mišljenje takvim čini.”

Dakle, ukoliko je naše mišljenje ta karika između događaja i osećanja to znači da kroz učenje ispravnog načina sagledavanja stvari možemo uticati na sopstvenu emocionalnu dobrobit.

Ako sopstvenim ( iracionalnim) mišljenjem sebe uvodimo u patnju, utučenost, bes i druge nezdrave emocije važno je pažljivo sagledati šta je to u našem mišljenju iracionalno i uložiti napore da ga pretočimo u racionalno koje će nas voditi zdravim emocijama. Ono što je ohrabrujuće jeste činjenica da ako nezdrave emocije proizilaze iz našeg mišljenja, mi možete odabrati kako ćemo razmišljati i kako ćemo se u skladu sa tim osećati. Ukratko, mi sami smo glavni akteri u stvaranju sopstvenih emocija.

Uviđanjem sopstvenog iracionalnog načina rezonovanja i nastojanje da zauzmemo racionalni stav omogućava nam da se bolje osećamo u vezi sebe samih, drugih i uslova u kojima živimo (čak i kada oni nisu savršeni).

Destruktivne emocije kao što su intezivni bes, depresija, krivica ili anksioznost proizilaze iz ( svesnih ili nesvesnih) ideja koje su predrasudne, detinjaste i besmislene i koje vode ponašanju kojim najčešće sabotiramo sopstvene ciljeve. Iracionalno mišljenje karakterišu preterane generalizacije koje je nemoguće proveriti. Šta to zapravo znači? Ako bismo rešili da rečenice koje govorimo sebi a koje nas često koštaju nezdravih emocija, logički proverimo uvideli bi da one nemaju potporu u realnosti i da su šta više besmislene i da ih je nemoguće dokazati!

Ako, na primer kažete sebi “Nisam uspeo da dobijem posao koji sam želeo/la i mislim da je to nepovoljno i žalosno“, iznosite činjenicu koja se može potvrditi ili opovrgnuti. Vi možete da utvrdite da li ste stvarno doživeli neuspeh i koje su njegove eventualne posledice ( u odnosu na vaše ciljeve). Ovde imamo primer racionalnog razmišljanja. Želeli ste posao, niste ga dobili i  konstatovali da je to zaista jedna neprijatna situacija koja je suprotna vašim ciljevima.

Ako međutim kažete sebi „Pošto nisam uspeo da dobijem posao, smatram da je to grozno i užasno i da sam obični gubitnik/gubitnica“, iznosite činjenicu koja se ne može ni potvrditi ni opovrgnuti. Grozota je termin koji je nemoguće definisati. Šta znači kada je nešto grozno? To ne znači da je nešto vrlo nepovoljno već da je više od sto posto nepovoljno. Tako nešto međutim ne postoji! Vi sebe uveravate da je nešto grozno onda kada je samo nepovoljno i čvrstim ubeđivanjem da je to grozno uvodite sebe u stanje depresije. Jer ako biste se držali uverenja koje je racionalno i proverljivo da to što niste dobili željeni posao je nepovoljno i neprijatno ( kao što stvarno i jeste) nikada ne biste bili depresivni već samo frustrirani, razočarani, tužni što je svakako zdravije po vas nego da ste depresivni.

I kako je na osnovu jednog neuspeha moguće logički zaključiti da ste običan gubitnik/ca? Nikako! To što ste odbijeni ne govori ništa o vašoj ličnosti u celini. Jedino što se na osnovu odbijanja ( opet logično) može zaključiti jeste da ne ispunjavate kriterijume poslodavca.

Još jedan primer iracionalnog razmišljanja u kome je veoma vidljivo ono što podrazumevamo pod preteranim generalizacijama jeste i tvrdnja “ Svi muškarci su pokvarenjaci”. Ovakav način razmišljanja svojstven je mnogim devojkama koje su u svom ljubavnom životu bile povređene i koje su sa lakoćom napravile jednu od elementarnih i besmislenih grešaka logičkog razmišljanja-apsurdno prekomerno generalisanje. Pošto sa jednim ljubavnikom nisu imale sreće i pošto ih je on izneverio, prevario…sve potencijalne ljubavnike svrstale su u kategoriju jednako nepoželjnih osoba. Ovakvo razmišljanje vodi samosabotirajućem ponašanju, izbegavanju svih muškaraca i odustajanje od šanse da se uživa u ostvarenom partnerskom odnosu.

Iracionalna uverenja u sebi uvek sadrže zahtev da vi, druge osobe ili životni uslovi budu po receptu koji ste vi zamislili. Zahtevom da nešto mora da bude onako kako ste vi to zacrtali, iako u realnosti to nije tako, vi zapravo zahtevate nemoguće. Jer sve što mora da postoji, očigledno i postoji! Umesto da nastavite da zahtevate nemoguće, mnogo vam se više isplati da odustanete od ovih rigidnih zahteva i kažete sebi “voleo/volela bih da stvari budu onako kako ja želim ali ne moraju i to nije užasno već samo nepovoljno“. Isto važi i za zaključke koje donosite ukoliko vaši zahtevi nisu ispunjeni. Često sebi kažete ovo je grozno, užasno, ne mogu da podnesem…Mi vas uveravamo da možete da podnesete i ako logički promislite razumećete da je to tako. Čim podnosite znači da možete da podnesete, teško ili lako podnosite ali činjenica je da podnosite!

Kao što smo već pomenuli, termini kao što su grozno i užasno nemaju svoju osnovu u realnosti. Oni kao da imaju neko magično, dodatno značenje da je nešto više nego nesrećno. Ružne stvari koje vam se u životu dešavaju mogu biti jako, naročito nesrećne ali nikada i grozne ili užasne. Koliko god sebe ubeđivali da je nešto grozno tako nešto u realnosti zapravo ne postoji. Za vas je svakako korisnije i zdravije da izbegavate ovakve apstraktne termine, kojima sebe uznemiravate a koje je nemoguće povezati sa realnošću. Možda vam unošenje termina nesrećno, nepovoljno ili nezgodno u rečnik a eliminacija izraza užasno, strašno deluju kao jezička smicalica. Ipak, ovo je mnogo više od jezičke smicalice! Ako na primer ubedite sebe da je hlađenje vašeg partnera prema vama izuzetno nesrećna okolnost, ovo uverenje implicira da biste bili veoma srećni kada bi uspeli da ga ponovo okrenete sebi, kao i da biste bili jednako srećni da ostvarite vezu sa nekim drugim. Ocenivši ovaj događaj kao nesrećan, motivisani ste da uradite nešto u vezi sa njim (da osvojite ponovo partnerovu ljubav, nađete nekog drugog ili uživate u svojoj slobodi). Ako međutim, hlađenje vašeg partnera ocenite kao užasno, najverovatnije nećete uraditi ništa ili jako malo u vezi sa tim. Verovatno ćete beskrajno mozgati o užasu same situacije, optuživati sebe što se tako nešto desilo, zahtevati da vam se nekom magijom ili višom silom partner vrati, iracionalno tvrditi da više nikada nećete naći drugu osobu koju ćete voleti, za sve kriviti sebe i ubeđivati sebe da ste gubitnik koji i ne zaslužuje ljubav.

Kao što vidite razmišljanje da je hlađenje vašeg partnera ili bilo koja druga okolnost u vašem životu užasna ( iako je ona realno samo nesrećna) samo vam odmaže. Vaše gledanje na bilo koji događaj u vašem životu kao na užasan, strašan ili grozan stvara iluziju da njime ne možete upravljati i da ste preslabi da bi se nosili sa užasom date situacije. Koliko god vam neki događaj delovao nesrećno ili nepovoljno, najverovatnije da imate sposobnosti da ga promenite ili da se nosite sa njim. Ako ga međutim smatrate istinski užasnim odričete se svake kontrole koju biste mogli imati nad njim i prepuštate se njegovom zamišnjenom užasu.

Ako ste iskreni prema sebi, uvidećete da kad god neki loš događaj smatrate užasnim vi u stvari mislite da on ne sme i ne treba da postoji. Ne samo da postojanje tog događaja smatrate nepoželjnim, već mislite da život nije smeo da vam ga nametne. Ne mislite da bi bilo bolje da ovaj događaj ne postoji zato što je neugodan već smatrate da on apsolutno ne sme da postoji. Razmišljanje u terminimira mora i ne sme je nerealno i nelogično i košta vas mnogo patnje, besa, utučenosti…

Zbog toga vas savetujemo da se okanite zahteva treba, mora, ne sme i silnog užasavanja nad stvarima za koje ste sebe ubedili da ne smeju da se dešavaju. Život je sačinjen od lepih i manje lepih stvari. One koje vam se ne dopadaju nastojte da promenite. To će vam sigurno lakše poći za rukom ukoliko mislite racionalno tj. ako prihvatite činjenicu da se loše stvari dešavaju iako vam se to ne dopada. U onoj meri u kojoj razmišljate racionalno imaćete i moći da menjate stvari koje se suprotstavljaju vašim ciljevima ili ukoliko uvidite da ne možete da ih promenite onda ćete ih prihvatiti bez silnog kukanja i užasavanja nad njima.

Mia Popić, REBT savetnica

Literatura: Vodič u razuman život, Albert Ellis

5 Odgovora za Racionalno i iracionalno razmišljanje

  1. Bojan kaže:

    Da li bi ste mogli da preporucite neku “self help” knjigu koja se bazira na REBT-u a da je prevedena na srpski i da je novijeg izdanja. Znam da je prevedena Elisova-Vodic u razuman zivot ali je vise nema u prodaji. Hvala

  2. IME kaže:

    Da li mi mozete reci kako da nadjem tekstove iz knjige Nova Strana Života autor Tony Markovski!
    Čujem djeluje nevjerovatno pozitivno na čovjeka!
    Baš me zanima.
    Hvala!

  3. Knjiga Vodič u razuman život kaže:

    Da li možete da mi pomognete da pronadjem knjigu Vodič u razuman život…dobila sam kopiju od svoje REBT psihologice ali bih želela da ipak imam knjigu u rukama..
    Hvala unapred.

    Pozdrav
    Anja

  4. predlog kaže:

    Da li bi mogli da napisete nesto na temu hipohondrije, straha od smrti, tj. neizlecivih bolesti koje se manifestuju kroz anksioznost, napade panika…

    • Mia Popic kaže:

      Naravno. Trenutno radimo na tekstovima koji se ticu panicnog poremecaja, hipohondrije…Rado cemo uzeti u obzir i sve druge predloge koje imate.

Odgovori

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>