Panični poremećaj

Panični poremećaj karakterišu iznenadni napadi intenzivne strepnje ili intenzivnog straha. Osoba koja se suočava sa napadima panike ima utisak da se oni pojavljuju niotkud, bez ikakvog očiglednog razloga. Napad panike ne traje više od nekoliko minuta u kojima se javljaju sledeći simptomi:

  • Osećaj nedostatka vazduha ili osećaj da vas neko guši, lupanje ili ubrzan rad srca
  • Vrtoglavice, nestabilnost ili nesvestica
  • Tremor ili drhtavica
  • Prekomerno znojenje
  • Osećaj mučnine ili nelagodnosti u stomaku
  • Doživljaj nestvarnosti, kao da niste potpuno svoji
  • Utrnutost ili peckanje u nogama i rukama
  • Topli ili hladni talasi po telu
  • Nelagodnost ili bol u grudima
  • Strah od ludila ili gubljenja kontrole
  • Strah od umiranja

Najmanje četiri od navedenih simptoma prisutni su prilikom napada panike. Ovi simptomi mogu biti dijagnostifikovani kao panični poremećaj ukoliko ste imali dva ili više napada panike, ukoliko je barem jedan od ovih napada bio praćen kontinuiranim strahom da ćete doživeti još neki napad panike ili strahom od mogućih posledica novog napada.

Može se desiti da doživite dva ili tri napada panike a da vam se sledeći ne desi narednih nekoliko godina ili čak da se više nikada ne dogodi. U ovakvim slučajevima osoba koja je iskusila panični napad strahuje od budućih napada. Ova tendencija anticipatorne anksioznosti jedna je od glavnih karakteristika paničnog poremećaja. Panični poremećaj se često naziva i strah od straha jer osoba strahuje od novih paničnih napada.

Iskustvo paničnog napada osobu često podstiče da traga za medicinskim uzrocima problema. Zbog srčanih palpitacija i nepravilnog srčanog ritma, veliki broj ljudi je sklon da uradi EKG i druge kardiološke testove čiji su rezultati najčešće normalni.

Dijagnoza paničnog poremećaja uspostavlja se tek nakon što se isključe svi mogući medicinski uzroci kao što su na primer reakcija na prekomeran unos kofeina, upotreba alkohola, sedativa ili konzumiranje droga. Panični poremećaj uzrokovan je kombinacijom naslednih faktora, biohemijskim disbalansom u mozgu i stresom. Panični poremećaj obično se javlja u kasnoj adolescenciji.

Faktori koji doprinose nastanku paničnih napada mogu biti događaji kao što su iznenadan gubitak (voljene osobe ili posla na primer), kontinuirana izloženost stresnim uslovima života, traumatska iskustva, velike životne promene…Ovi događaj mogu dovesti do osećanja anksioznosti i neprijatnih telesnih simptoma ali ne dovode automatski do napada panike. Ono što je direktan uzrok paničnih napada jesu iracionalne misli koje se osobi jave onog momenta kada iskusi ove neprijatne telesne reakcije. Ove misli najčešće su sažete u nekoliko reči kao što su:

Užas! Umreću!

Šta se ovo dešava sa mojim telom?! Mora da će da mi stane srce!

Čim se ovako loše osećam nešto strašno će se desiti…

Poludeću!

Ne mogu ovo da podnesem!

Ono što dakle uzrokuje stanje panike jeste način na koji osoba interpretira telesne simptome koje doživi. Ona percipira svoje telesne simptome i zaključuje da se nešto opasno događa. Kada joj se jave katastrofične misli poput gore opisanih one pojačavaju osećanje straha i dalje produbljuju paniku i ove telesne reakcije. Na ovaj način stvara se začarani krug u kome osoba svojim mislima pojačava strah koji dalje produbljuju neprijatne telesne reakcije koje potom ponovo aktiviraju katastrofične misli itd…Za to vreme, na fiziološkom nivou dolazi do pojačanog lučenja adrenalina koji ima funkciju da zaštiti organizam od pretpostavljene pretnje. Što osobi više padaju na pamet iracionalne misli to više strahuje i u većoj meri luči adrenalin kako bi se organizam zaštitio. Panični napad se završava posle nekoliko minuta u kojima se osoba bori sama sa sobom sve dok ne dođe do potpunog osećanja iscrpljenosti nakon čega se oseća kao “izduvan balon”.

Opisani “začarani krug“ stvaranja panike prikazan je na slici ispod.

Prikazana slika ukazuje na ključni značaj koji iracionalne misli igraju u stvaranju panike. Nakon prvog doživljenog paničnog napada osoba postaje sklona preteranom samoposmatranju i fokusirana je na telesne promene. Na svaku opaženu promenu u telesnom funkcionisanju ona reaguje iracionalnim mislima koje je uvode u stanje panike.

Upravo iz tog razloga terapijske intervencije u okviru Racionalno Emocionalno Bihejvioralne terapije (REBT) fokusirane su na otkrivanje i osporavanje misli i ponašanja kojima osoba stvara i održava panične napade. Terapeut pomaže klijentu da usvoji racionalnu filozofiju koja će mu pomoći da se oslobodi paničnih napada. Kroz svojevrsnu edukaciju terapeut klijenta uči o prirodi panike, načinima na koji je stvara i tehnikama kako da ih se oslobodi. Pored toga, terapijske intervencije usmerene su i na sticanje konkretnih veština koje klijentu pomažu da se relaksira (vežbe relaksacije i abdominalno disanje). REBT terapija pokazala se kao najefikasnija u tretiranju paničnih napada. U pojedinim slučajevima pored psihoterapijskog tretmana potrebno je primeniti psihofarmakološki tretman (uzimanje lekova).

Na kraju važno je napomenuti da panični napadi nisu opasni i da od njih ne možete poludeti ili umreti. Ipak, važno je obratiti se za adekvatnu psihološku pomoć kako bi se osoba oslobodila ovog problema.

Mia Popić, REBT savetnica

69 Responses to Panični poremećaj

  1. Ivana kaže:

    Ja vec oko 5,6 meseci imam osecaj gusenja, nenormalan strah, trnjenje ruku i nogu, uzasne mucnine pracenje povracanjem, vrtoglavice, glavobolje, znojim se nenormalno, odjednom me zadese uzasni strahovi. Par puta sam morala da izadjem iz autobusa da se ne bih ugusila i da neko ne bi pomislio da ludim.

    Da li se ovo jos nekome desilo ili sam jedina?

  2. Dejan kaže:

    Kako je ljudi?

  3. dejan kaže:

    Ljudi kako vam je jel bolje?ja bio bolje jedno 2 meseca a evo poslednjih nedelju dana ponovo gusenje strah panika itd.

  4. Storm kaže:

    Citao sam autbiografiju jednog od najboljig nasih pjevaca Darka Rundeka i svoju pjesmu ‘SAL OD SVILE’ posvetio je upravo anksioznosti sa kojom se borio preko 15 godina,poslusajte pjesmu mozda vam pomogne meni u potpunosti pomaze jer rijeci su toliko duboke a pogotovo ‘JA SAM SLOBODAN’

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.