Anksioznost

Stanje anksioznosti najbolje se može razumeti ukoliko ga uporedimo sa strahom. Kada se osećate uplašeno, vaš strah se najčešće odnosi na određenu konkretnu stvar. Tako se na primer možete plašiti da nećete dobiti posao za koji ste aplicirali ili da ćete biti odbačeni od strane osobe koja vam se dopada. Dakle, strah se odnosi na određenu konkretnu stvar.

Za razliku od straha, kada ste anksiozni teško uspevate da odredite zbog čega ste anksiozni. Fokus anksioznosti je više unutrašnji nego spoljašnji. Znate da se nečega plašite ali ne znate čega. Anksioznost podrazumeva stanje strepnje tj. strašljivo iščekivanje da će se desiti nešto strašno što će ugroziti vašu dobrobit. Ukratko, anksioznost je ništa drugo do anticipiranje različitih negativnih ishoda koje osoba procenjuje kao grozne, užasne i nepodnošljive. Ne samo da osoba procenjuje da su stvari koje se mogu desiti užasne već ona podcenjuje i sopstvenu sposobnost da se bori sa njima. Sa jedne strane dakle imamo ideju da su mogući negativni ishodi katastrofalni a sa druge strane smo uvereni da kada se oni dese mi ćemo biti potpuno nemoćni da se sa njim suočimo. Ovakav način razmišljanja je iracionalan u tom smislu što podrazumeva da precenjujemo negativne karakteristike pretnje koju predviđamo i podcenjujemo sopstvene kapacitete da je savladamo.

Anksioznost podrazumeva fiziološke, bihejvioralne i psihičke reakcije. Na fiziološkom nivou, anksioznost može da dovede do reakcija kao što su lupanje srca, mišićna napetost, mučnina, suvoća usta ili znojenje. Ovakve fiziološke reakcije dovode do iscrpljivanja organizma što se na bihejvioralnom planu manifestuje kroz povlačenje, zatvaranje u sebe, izbegavanje suočavanja sa pretnjom. Psihološki, anksioznost predstavlja subjektivno stanje teskobe i strepnje i u svom najtežem obliku može dovesti do umrtljivanja osećanja što posledično vodi ka osećanju otuđenosti od samog sebe.

Stanje anksioznosti udruženo je sa opsesivnom brigom. Obzirom da osoba strahuje od raličitih loših stvari koje se mogu desiti, razvija se uverenje koje je sažeto u sledećoj ideji “Ako nešto loše može da se desi ja oko toga moram da brinem”. Opsesivna briga međutim dodatno iscrpljuje osobu i čini je manje spremnom da se uhvati u koštac sa problemom ukoliko se on stvarno desi. Opsesivna briga podrazumeva razmatranje svih mogućih negativnih ishoda i užasavanje nad njima a ne razmatranje rešenja u vezi sa potencijalnim problemom.

Ukoliko se anksioznost javlja isključivo u specifičnoj situaciji, radi se o situacionoj anksioznosti.Tako je moguće govoriti o socijalnoj anksioznosti, zdravstvenoj anksioznosti, anksioznosti u ljubavnim odnosima itd. Situaciona anskioznost dakle određena je specifičnim aspektom funkcionisanja u kojem se osoba oseća nelagodno, preterano zabrinuto itd. Ono što situacionu anksioznost razlikuje od straha je to što je ona preterana i nerealna. Tako na primer osoba koja pati od socijalne anksioznosti preterano brine da će se u društvu izblamirati, da se drugima neće dopasti, da će reći nešto glupo. U društvu se oseća preplašeno, javlja se niz fizioloških reakcija kao što je znojenje dlanova što sve vodi ka potpunom povlačenju i izbegavanju socijalnih situacija. Situaciona anksioznost može da preraste u fobičnu kada osoba u potpunosti počne da izbegava datu situaciju: prestane da izlazi na javna mesta, prestane da ide kod doktora, da se vozi liftom…

U okviru Racionalno Emocionalno Bihejvioralne terapije (REBT) rešavanje problema anksioznosti usmereno je na izmenu iracionalnih stavova koji leže u osnovi anksioznost. To su:

Ako nešto loše može da se desi ja to moram znati odmah, inače je to užasno, ne mogu podneti tu neizvesnost.

Ako se nešto loše desi ja to neću moći da podnesem, to će biti potpuna katastrofa.

Moram da budem uspešan u meni važnim stvarima i ako nisam to znači da sam gubitnik i da sam manje vredan.

Na osnovu navedenih stavova vidimo da se anksioznost  može odnositi na način na koji se osoba oseća u vezi sa sopstvenim stanjem – takozvani diskomfor anksioznosti. Osoba veruje da ne može da podnese određena loša stanja.

Pored toga, anskioznost može biti vezana i za sopstvenu vrednost – ego anksioznost, kada osoba strahuje od potencijalnih neuspeha koji bi poslužili kao dokaz njene neadekvatnosti.

REBT terapijske intervencije u rešavanju ovog problema usmerene su na izgradnju realnog sagledavanja pretnje i oslobađanje od onih obrazaca razmišljanja kojima osoba preuveličava potencijalnu pretnju i podcenjuje sopstvene sposobnosti da se sa njom suoči.

Terapeut pomaže klijentu da izgradi visoku frustracionu toleranciju koja će mu pomoći u prevladavanju diskomfora anksioznosti tj. u tolerisanju neprijatnih stanja. Pored toga, kroz zajedničke napore terapeut i klijent rade na izgradnji takozvanog bezuslovnog prihvatanja sebe koje će klijentu pomoći da ne strepi od potencijalnih neuspeha i da nauči da sopstvenu vrednost ne određuje prema neuspesima koji mogu da mu se dese.

Na taj način dolazi se do zamene nezdrave emocije anksioznosti zdravim osećanjem zabrinutosti. Više o razlici između zdravih i nezdravih emocija možete naći u tekstovima Emocionalno zdravlje i Racionalno i iracionalno razmišljanje.

Zabrinutost podrazumeva da osoba na racionalan i samopomažući način sagledava pretnju i sopstvene kapacitete da je prevlada. Zabrinutost nas stavlja u poziciju da se konstruktivno uhvatimo u koštac sa problemom umesto da opsesivno brinemo oko negativnih ishoda. Zabrinutost je zdrava emocija u tom smislu da nas motiviše da rešimo određene probleme i da budemo obazrivi i skoncentrisani u sagledavanju opcija koje su nam na raspolaganju u rešavanju životnih problema. Za razliku od zabrinutosti, anksioznost i preterana briga koja je sa njom udružena parališu nas u rešavanju problema i ometaju nas u ostvarenju naših ličnih ciljeva.

REBT psihoterapijski pravac pokazao se kao veoma efikasan u tretiranju različitih oblika anksioznosti. Činjenica da se anksioznost manifestuje na fiziološkom, bihejvioralnom i psihičkom nivou, važna je kako bi se na adekvatan način koncipirao program za prevladavanje ovog emocionalnog problema. Program oporavka obuhvata sledeće stvari:

  1. Ublažavanje fiziološke razdražljivosti – za ovaj problem dizajnirane su specifične relaksacione tehnike (progresivna mišićna relaksacija i abdominalno disanje)
  2. Eliminacija izbegavajućeg ponašanja – podsticanje na različite aktivnosti koje je osoba ranije izbegavala
  3. Promena iracionalnog razmišljanja kojim se održavaju strepnja i opsesivna briga

Mia Popić, REBT savetnica

Fotografija: http://www.freedigitalphotos.net/images/view_photog.php?photogid=5

4 Responses to Anksioznost

  1. Anksioticar kaže:

    Ja sam licno stvorio neku taktiku, npr. kad mi se javi anksioznost, to iscekivanje da ce se nesto lose desiti, pomislim prvo, nema razloga, (naravno ko ovo ima znace da to ustvari malo pomaze) koji put duboko udahnem, drugo pomislim, mlad sam, zdrav sam, I DA MI SE TREBALO STA DESITI,DESILO BI MI SE I RANIJE, kad me “fatalo” AL NIKAD NISTA MI SE NIJE DESILO, AMA BAS NIKAD, te recenice koji put kroz glavu, i na kraju odem slusam muziku, il nesto drugo, tako da meni to licno pomaze, a ako neko ima i druge metode, volio bi kad bi ih podjelio 🙂

  2. pitanje kaže:

    Mozete li mi reci koji su nacini da se izbegne Anksioznost?

  3. odlican tekst kaže:

    odlican tekst!

Odgovori na pitanje 2 Poništi odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.